Meke i elastične, poliuretanske pene koriste se u različitim delovima našeg života. Mogu se pronaći u nameštaju, na primer, u dивani ili stolicu, čak i u patkama za obuću. Takve stvari su prisutne ovude, ali ste li ikada zaustavili i pomislili kako one utiču na našu prirodu? Dakle, u ovom članku ćemo saznati više o poliuretanskim penama, kakav je njihov uticaj na prirodu i okruženje?
Šta su poliuretanske pene?
Poliuretanske pene su proizvod reakcije nekoliko hemijskih tvari koje daju meki proizvod. Poliole i izocianati su dva glavna sastojka, a kad se te dvije hemijske tvari spoje, dobijamo elastičnu пенu. Međutim, u toj reakciji, neke od tih hemijskih tvari mogu biti opasne. One mogu biti štetne za ljude i čak i za planetu. Takođe mogu uzrokovati zagađivanje vazduha.
Otpad iz proizvodnje
Otpad iz poliuretanskog pjenova treba stotine godina da se razlozi na smeću. Svaki put kada proizvodimo poliuretane u obliku pjenova, stvaramo veliku kolicinu neiskoriscenog materijala. Prekomerno smeće obično se prebacuje na smećarne lokacije gde se smeće sastavlja. Može trajati desetke čak i stotine godina u određenim slučajevima! Tijekom tog vremena, otpad može da otpusti štetne kemikalije u tlo i vodu, što može biti smrtono biljnim, životinjskim i čak i ljudskim organizmima.
Skrivene opasnosti poliuretanskih pjenova
Poliuretanski pjenovi takođe mogu biti štetni nakon što su proizvedeni. U nekim slučajevima, pjeno može početi da se raspadaju, a kad to uradi, otpušta opasne tvari u zrak. Te kemikalije se nazivaju ftalati i formaldehid; te tvari ne bi trebalo da ulaze u naše pluca. Kao posledica, efekat koji pjeno može uzrokovati na naše tela može se pojaviti mnogo kasnije nakon što smo ga koristili.
Takođe, poliuretanska puhovina nije biodegradabilna; to znači da se ne raspadne kao hrana ili papir. Može trajati u okruženju stotine godina. To je ogroman problem jer omogućava da štetni hemijski sastojci nastavljaju da se isparavaju u zrak mnogo nakon što je puhovina prestala da radi.
Kako proizvodi od puha štete okolišu
Postoji mnogo načina na koje poliuretanske puhovine mogu biti opasne za okoliš. Da bi se spomenulo nekoliko, ako se nepravilno odbacuje, može da propusti štetne kemijske sastojke u tlo i vodu, što bi ih moglo zagađivati. Okružujuće biljke i životinje su u opasnosti. Puh se raspada i može čak da emituje toksine u zrak, što ga može činiti opasnim za udisanje.
U proizvodnji poliuretanske puhovine potroši se puno energije i prirodnih resursa. Ovo takođe može emitovati plinove efekta staklene kuće, što uzrokuje promenu klime. Promena klime može nam doneti uništavajuće ekstremne vremenske uslove i porast nivoa mora, među drugim.
Efekti na divljinu
Da li se tako veliki šteti prirodi i divljini mogu izbeći zamjenom poliuretanskih pjenova? Smrtonosne kemijske tvari koje se oslobađaju mogu ubijati životinje i biljke uništavajući njihov habitat, a takođe čineći im teško da prežive. Na primer, kada ribe ostaju u zagađenoj vodi, one će bolestati ili umrijeti, a ekološki sistem će biti poremećen. Nadalje, otpad s proizvodnje poliuretanskog pjenova će dovesti do smanjenja biodiverziteta, što znači manje vrsta biljaka i životinja koje žive u našem okruženju.
Možemo pronaći bolji rješenja
Zbog pronalaženja boljih održivih alternativa jednom od najviše potrošnjivih materijala: poliuretanskog pjenova, možemo smanjiti tlak na naš okoliš.
To znači da moramo pokušati da proizvedemo manje pjenova i tražiti priliku da recikliramo pjenu umjesto što je bacamo kao otpad. Neke druge firme brzo razvijaju nove proizvode koji su uticajni na naš okoliš.
SANYING radi svoj deo za planetu neprestano proučavajući nove materijale i ideje koje bi mogle poboljšati naše proizvode u interesu prirode. Time što zamenimo takve članke ekološki prihvatljivim, možemo da napravimo funkcionalne proizvode koji dokazuju da je naša atmosfera sigurna za nas.
Закључак
Na kraju, iako poliuretanska pjenina izgleda neštetno i korisno, njen uticaj na okoliš je ekstreman. Ti uticaji moraju da nam budu poznati kako bismo mogli da razmišljamo o tome kako smanjiti naš otisak i sačuvati naše ekosisteme. Neka bude zdravija i trajnija budućnost za svakog od nas!
